Saga oko postavljanja dugo iščekivanog selektora fudbalske reprezentacije Srbije zarvšena je dovođenjem Holanđanina Dika Advokata. Te hoće li se vratiti Miha, te neće li, te hoće li Drulović uspeti da zadrži poziciju koja mu je dodeljena dok ne nađu „pravog stručnjaka“, pošto je okarakterisan kao neiskusan, te hoće li Piksiju biti skinut epitet „kriminalca“, pa da možda on povede „orlove“ do velikog takmičenja... na sve to stavljena je tačka i Advokat je predstavljen ovdašnjoj javnosti

TOLE BALANSERO!

Na osnovu interesovanja koje je sedma sila pokazala za dotičnog gospodina, ni slutio niko nije da će Advokat na sopstvenoj promociji pasti u potpuno drugi plan i da će mu šou ukrasti jedan jedini i neponovljivi Tomislav Karadžić. Svesno ili ne (mada ovo drugo je manje verovatno) vremešni predsednik Fudbalskog saveza Srbije, kome ni godine ni politički vetrovi koji prečesto menjaju pravac, ništa ne mogu dospeo je u centar pažnje na prestavljanju stranca spasioca izjavom da želi da ostane na funkciji još jedan mandat. 

Redovni hroničari zbivanja u sportsko-političkim krugovima znaju dobro koliko je prošle godine u ove dane Karadžićev najveći oponent Crvena zvezda utrošila energije da ga skolni. Apostrofirajući ga kao najvećeg krivca za sušu trofeja u „Ljutice Bognada“ , stvorili su sliku da će crveno-beli uspeti da vrate titulu na „Marakanu“ samo kad „Tole lopov“ bude izabrao neki drugi biznis za svoj hobi i klonio se fudbala. Kao i mnogo puta dosad ispostavilo se da, što reče jedan iskusniji kolega, napad na Toleta izgleda kao napad trafike na lanac supermarketa.

Odjednom, potpuna promena. Nikom ne smeta Karadžićeva želja da do daljnjeg ostane u fotelji sa kojom je možda i srastao. Odjednom im više nije trn u oku. Naprasno primirje.

Čovek koji godinama fantastično balansira u okolnostima koje svaka nova vlast donese sa sobom, uspeo je da izbalansira i sa glavnom opozicijom I oni koji su do juče uperivali prstom u njega i pripisivali mu zasluge za šest uzastopnih titula najljućeg rivala sa druge strane Topčiderskog brda, odjednom su se umirili.

Ako bismo se bavili insinuacijama, mogli bismo da zaključimo da je Zvezda osvojila titulu baš u godini kad je ispaljivala otrovne strelice ka Toletu. Da li majstorijama iskusnih fudbalera, koji evo ceo prelazni rok ne mogu pošten angažman da nađu, ili je i to jedan od Toletovih balans mehanizama, nije od presudne važnosti, samo neka je trofej u vitrini. Naravno, to sve kad bismo se bavili insinuacijama, da ne kažem zlonamernim pretpostavkama, ali nećemo.

Zasad ostaje sve kako je i bilo. Karadžić će zvanično nastaviti da vedri i oblači u našem fudbalu, iako je diskutabilno koje su stvarno njegove zasluge. Zvezda je, kako reče alfa i omega kluba i jednina Karadžićeva stvarna pretnja, Zvezdan Terzić, držati zakopane ratne sekire, jer joj sad tako odgovara. Izgleda da su ljuti protivnici našli win-win poziciju. Što bi naš narod rekao, i vuk sit i ovce na broju... A vreme će pokazati ko je od njih vuk...