Posle raspada avnojevske Jugoslavije bivša braća sa Triglava volela su da u onim čuvenim turističkim vikend turama prošetaju cipelice skadarlijskom kaldrmom, nabodu neki ćevap, i popiju koje pivo po vrlo pristupačnim cenama....
Gremo u Beograd
A potom da tamo u "deželi" sedam dana pričaju o vanvremenskom duhu Beogradu, atipičnom provodu koji im napuni baterije do maksimuma. Slovenci su,ipak, voleli da konzumiraju Beograd povremeno, i to u malim količinama. Sve dok se Crvenoj zvezdi nije desio Nejc Pečnik. Ili još preciznije rečeno: dok se Nejcu Pečniku nije desila Crvena zvezda.
Momak rođen u Dravogradu možda je poslednji primer one teze da Crvena zvezda koliko god bila uvaljana u blatu poseduje tu karakteristiku neodoljive privlačnosti, crtu koja i surove profesionalce tera da ponekad razmišljaju iracionalno. Dok je tokom priprema u Termama Čatež trener Nenad Lalatović pozivao upravu da mu dovede još nekoliko pojačanja u njegov tim je nekako iznenadio uskočio Nejc Pečnik. Pre toga u svom kratkom monologu imao je vrlo zanimljivu rečenicu:
-Prvi put mi se desilo tokom internacionalne karijere da se vežem emotivno za jedan klub. Iz Zvezde kao da nisam nikada ni odlazio. I dok sam samostalno trenirao prilikom svakog ulaska na intenet samo sam tražio vesti iz Crvene zvezde. Nešto neverovato - poručio je Pečnik.
Bila je to izjava koja se kosi sa postulatima modernog fudbala, tržista protiv kojeg se bore romantični sportski zanesenjaci. Ali očigledno je da je Pečnik izabrao da Crvenu zvezdu i Beograd konzumira u kontinuitetu i to punim plućima, valjda svestan da će mu ta epizoda biti urezana u sećanje i po završetku karijere. On će vam u neformalnom razgovoru reći da u redovima slovenačkog šampiona Maribora plata leže u dan, da se igra bez velikog pritiska, ali da mu ta "štreberska" atmosfera ne ispunjava srce i dušu., da ne može da mu se podvuče pod kožu... On je ovde izašao iz svih okvira, bio ljubimac navijača, osetio strast i emociju, čak bio i deo mangupske klape iz Zvezdine svlačionice koju su pored njega još činili Ninković, Mijailović i kapiten Milijaš... A da potom otvorenih usta priča o srpskim danima saigračima iz reprezentacije i prosto im se zapovednim tonom obrati: "Gremo u Beograd".
O tome koju reč može da kaže i drugi Slovenac iz prošlosezonskog šampionskog tima Dejan Kelhar, čovek koji je klupskim saigračima slao tugaljive poruke da će plakati kada bude otišao iz Crvene zvezde. Na kartu Nejca Pečnika i Dejana Kelhara, na njihovu lepu reč koja očekuje od Čateža do Ljubljane Zvezda uz malo pameti može da izvuče ozbiljan benefit.
Eto i taj Zlatko Dedić, čovek koji je odveo Sloveniju na Mundijal 2010.godine u Južnoj Africi ozbiljno razmišlja da oseti to nešto o čemu mu je mnogo pričao Nejc Pečnik. A i ako bi on ovde srastao sa Crvenom zvezdom nema sumnje da bi velika većina slovenačkih fudbalera sledila Pečnikov proglas: "Gremo u Beograd".
