Postoji u tom autobiografskom delu Dejana Stankovića opis vrlo zanimljivog detalja. Jedan od najznačajnijih igrača u našem fudbalu bio je tek tinejdžer koji je dohvatio brijač, ali je već uveliko konzumirao onu najlepšu stranu fudbala:
Lukino breme
- Sećam se da su pregovori između Lacija i Crvene zvezde bili dugi, mučni... Niko nije želeo da popusti, ali je onda jedan menadžer iz Italije, koji je posredovao u transferu, zavapio: „Stanite ljudi, jel neko misli na ovog dečka ovde“ – napisao je Dejan Stanković.
Vremena su se promenila, fudbal komercijalizovao, ali aktuleno rukovodstvo Crvene zvezde imaće jedinstvenu priliku da pokaže da zaista misli na Luku Jovića. Nekako mi se čini da je na leđima tog unikatnog bisera, napadača kakvog majka jednom rađa, preteško breme. Kao da prilikom pominjanja njegovog imena rukovodiocima Crvene zvezde zacakle zenice, titraju im znakovi dolara pred očima kao Paji Patku.
Generalni sekretar crveno-belih Zvezdan Terzić došao je u Ljutice Bogdana sa oreolom čoveka koji zna da zaliva bašte prepune talentovanih pupoljaka. Ali razvoj Luke Jovića biće mu izazov karijere u tom smislu.
Lepo je što u Crvenoj zvezdi mašu ponudama Atletika i Fiorentine, nadaju se da će tržišna vrednost momčića rođenog krajem 1997. biti utrostučena, ali uvek treba da imaju na umu da Luka još ne igra fudbal. Već da se on igra fudbala. Stoga bi svaki pogrešan potez mogao da ga baci u društvo protraćenih talenata o čijim igrama se tokom tinejdžerskih dana naširoko i nadugačko pisalo.
Bilo bi poželjno Luku osloboditi silnih balansa, posebno što je još u kratkim pantalonicima prepoznao da je život satkan od teških patnji. Njegova porodica iz podrinjskog sela sedela je na balkanskom buretu baruta, preživela strahote rata, a onda dočekala da se o njihovom „malcu“ ispredaju bajke u svim aristokratskim fudbalskim sredinama. Taj kvantni skok Jović i rukovodstvo Crvene zvezde moraće da prebrode.
I kao što sam mnogo puta napisao Zvezdi će biti potrebno da se vrati korenima. Elem, baš na početku teksta pomenuti Dejan Stanković imao je u svojim prvim seniorskim danima tutorsku pomoć od strane nekadašnjeg golmana Zvonka Milojevića. Na napredak u karijeri Nemanje Vidića uticao je i aktuleni trener, u tom dobu džomba u prvom timu, Nenad Lalatović. Taj prirodan proces koji mora da prođe Luka Jovića prvi je prepoznao bivši šef Slaviša Stojanović. Uporno je odbijao da pruži šansu mladiću sa magijom u nogama kako ne bi izgoreo u vulkanu velikih očekivanja:
-Luka mora da prođe inicijaciju u prvom timu. Dominira u svom godištu, ali ovo je nešto drugo. Potrebno je da dođe na trening, da mu Mijailović stavi lakat, da mu Pavićević ukliza sa dve noge, a potom da mu ovi mangupi naprave zvrčku u svlačionici. Samo tako će da odraste – poručio je jednom prilikom Slaviša Stojanović.
Saga o Luki Joviću za sada izgleda idealno. Od silnih tapšanja sigurno ga boli rame, od svakojakih saveta mu se verovatno muti um... Ali i on i Crvena zvezda biće na posebnom ispitu kada se javi prvi problem, ili kada uleti u makaze golgeterske apstinencije.
