Još jedna u nizu ideja koja se ugasila sama od sebe

PROPAST IDEJE "NACIONALNOG STADIONA": Kako izgleda kada Srbi sistemski ulažu u fudbal

„Nacionalni stadion“ je sasvim lepo zvučao, ali i ta utopistička ideja se nekako ugušila u plamenu postizborne (FSS izborne prim.aut.) depresije, a da nismo stigli ni da razradimo kako bi izgledao, i čemu bi uopšte služio takav jedan monumentalni objekat, osim da bude kameni svedok naše sopstvene nesposobnosti da od fudbala napravimo pristojnu zabavu namenjenu jednom subotnjem popodnevu.

Meni lično je od starta ideja da imamo nekakav srpski „Vembli“ zvučala paradoksalno, pre svega jer se tradicija ne kupuje, ona se stvara. Mnoge pobede Jugoslovenska, a danas konačno i ova naša srpska reprezentacija duguje upravo stadionu „Rajko Mitić“, i atmosferi koju su naši navijači u stanju da naprave na njemu. Naravno, svedoci smo i slavnih poraza, ali fudbal je to, danas jesi sutra nisi, nema tu ničeg epohalnog za otkriti. I iskreno ko bi išao u Staru Pazovu da gleda fudbal? Svako poštovanje meštanima, ali mnogo od nas bi morali ozbiljno da se potrude učeći geografsku kartu, kako bismo uopšte uživo mogli da pratimo reprezentaciju.

Iskren da budem, čelnici FSS-a me uopšte ne čude. Od njih sam navikao nekako da slušam svakakve gluposti. Od „Nacionalnog stadiona“, preko slučaja Bojana Krkića o kome smo već pisali, došli smo do najave potpuno rekonstrukcije Zvezdinog i Partizanovog stadiona, koji će biti u potpunosti usklađeni sa propisima UEFA i FIFA o odigravanju utakmica. To će u jednom trenutku svakako morati da se desi, ali ne zato što mi to želimo, već zato što ćemo biti prinuđeni da međunarodne utakmice igramo u Budimpešti ili Bukureštu. Dakle, kao i sve do sada, opet ništa nećemo uraditi sistemski ulažući, već će nas naprosto neko naterati kako ne bismo dobili po ušima.

A i to sistemsko ulaganje u fudbal nam nikada nije išlo od ruke. Evo uzmimo za primer ovaj „Tržni centar Stadion“ teren Voždovca. Odlično zamišljen objekat, evropskih standarda, koji ima samo jedan mali problem. Ne može da primi navijače, jer nije dovoljno bezbedan. Sad, zamislite taj paradoks, fudbal se igra zbog navijača, a investitor je napravio fudbalski stadion za navijače, koji ne mogu da gledaju utakmice svog tima jer je on van funkcije.

Odličan primer je situacija u mom Kragujevcu takođe. U slavna vremena, kada je Radnički još igrao Super Ligu, čelnici saveza su naložili postavljanje reflektora, što na kraju nije urađeno, jer dodatna trafo stanica bi morala da promeni energetsku sliku naselja u kojoj živi nekih 10 hiljada ljudi. Eventualno puštanje reflektora u rad bi čitavo to naselje ostavilo bez električne energije. Ima još takvih primera, ali ovo su u suštini dva najbolja primera kako kod nas izgleda sistematsko ulaganje u fudbal.

Na kraju želeo bih samo da dodam, da je verovatno i bolje obnovu, rekonstrukciju, gradnju, nazovimo to kako hoćete, naših stadiona prepustiti stručnim ljudima, nego da se sami previše mešamo u taj posao, za koji očigledno nismo spremni.

PIŠE: Vladimir Danilović

Još sporta:

RASTANAK SE PRIMAKAO? Ovog čoveka više nema u Novakovom štabu

PARTIZAN ČEKA TEŠKA UTAKMICA SA VOŽDOVCEM: Nikoliću se sviđa "Stadion"

CRNOGORCI PREŽIVELI PRAVU DRAMU: Slavlje moglo da ih košta života

"DELIJE" OBELEŽILE USPOMENU NA DRUGA: Bakljada u znak sećanja na Jagodu (FOTO)

PLANET WIN 365 VIDEO VESTI: Brazil siguran, Argentina neprijatno iznenadila