Kolumna: Srđan Pestorić
Svetsko zlato u Budimpešti je izgubio Savez, ne igrači i struka
Poredak najboljih vaterpolo selekcija sveta na tek završenom šampionatu u Budimpešti, sasvim sigurno da nikoga od boljih poznavaoca ove igre nije iznenadio. Bez obzira što su apsolutni vladari planete završili na najnižem stepeniku podijuma, bez obzira što domaćin nije stigao do zlata i pored enormnog ulaganja u organizaciju prvenstva i bez obzira što su naši zapadni susedi okačili oko vrata zlato, posle višegodišnjeg posta kada je najsjajnije odličje u pitanju. Zašto sve to nije iznenađenje? Nekoliko je odgovora, ali onaj najbitniji i najveći je, kao uostalom u svim segmentima života – novac odnosno organizacija unutar samih saveza.
I Hrvatska i Mađarska su trenutno dve zemlje koje najviše ulažu u vaterpolo, ne računajući Italiju (čitaj Pro Reko), i to su dve države koje su po onome šta vaterpolo znači u njima apsolutno zaslužile da se nađu tu gde jesu. Mađarski vaterpolo je ove godine iznedrio i prvaka Evrope (Solnok), hrvatski klubovi već godinama su u samom vrhu. Najviše koristi od postojanja Jadranske Triglav lige upravo imaju Hrvati, sa druge strane Mađari imaju svoju, možda i najjaču ligu na svetu. I sve to imaju samo iz jednog razloga – u njihovim vaterpolo savezima stvari su posložene tako da je krajnji uspeh reprezentacije normalna stvar.
A šta se dešava u Srbiji? Kod nas je, ponovo kao i mnogim drugim sferama, stvar okrenuta naopačke. Reprezentacija je lokomotiva ovog sporta, tih možemo reći dvadesetak momak predvođeni sjajnim stručnim štabom na čelu sa selektorom Dejanom Savićem su ono što održava ovaj sport u Srbiji u životu. Na prvenstvu u Budimpešti su otišli bez pozdrava bilo koga od ljudi iz saveza. Zar je bilo toliko teško doći na Dorćol i poželeti im sreću? Posle devet uzastopnih zlatnih medalja, posle briljantnog uspeha na Olimpijskim igrama, posle dominacije kakvu svet u novijoj eri vaterpola ne pamti…Ne, niko iz saveza vladarima planete nije stegao ruku i rekao: „Momci, srećno! Putujte bez imperativa, uživajte u igri i još jednom oduševite naciju“. Ništa od toga nije bilo, baš kao što se u našem vaterpolu ništa na bolje nije dogodilo od zlata u Riju. Kamo sreće da je ostalo i na istome, otišlo se unazad…
Klubovi su bukvalno na korak od gašenja, Partizan je ponovo ostao bez ekipe, Crvena zvezda kao domaćin igra u Zrenjaninu, Vojvodina se grčevito bori za opstanak, kragujevačkom Radničkom je blokiran račun, postoje samo mlađe kategorije… Pitanje za kviz je da li možda znate još koji klub u Srbiji?
A vaterpolo je takav sport gde nisu potrebna ogromna ulaganja. Ne, dovoljno je samo postaviti sistem, uzgred budi rečeno na ovim prostorima je taj sistem davno postavljen, ali su ga neki ili zaboravili, ili skrajnuli u drugi plan. Naravno, potreban je i novac. Ali, i tu je stvar prosta. Tu reč dobija savez. Predsednik i Upravni odbor su ti koji treba da obezbede novac. Reći će neko pa najbolja reprezentacija i ostale kategorije u savezu imaju obezbeđene pripreme. Imaju, ali opet to je novac koji Ministarstvo za sport i omladinu odnosno OKS doniraju svim savezima. Na kraju, krajeva nije obezbeđeno ni dovoljno novca za pripreme mlađih kategorija. Šta je konkretno uradio Vaterpolo savez Srbije da se vaterpolo na ovim prostorima održi? Vrlo malo ili skoro ništa!
Još posle pobede na Hrvatima u Riju Andrija Prlainović je izjavom pogodio u metu, još tada su naši zlatni momci ukazali na ono šta će se dogoditi ukoliko neko ne počne ozbiljno da se bavi vaterpolom u ovoj zemlji. I nažalost šta se od tih reči dogodilo – ništa! Pardon, jeste, izgubili smo svetski tron, ali najmanje su za to krivi momci u bazenu i stručni štab predvođen Savićem, koji ih na fenomenalan način vodi. Srpski vaterpolo gubi utakmice van bazena. Gubi ih u organizaciji, gubi ih u tome što se savez ne može izboriti ni sa formiranjem nacionalne lige koja bi bila baza za novu dominaciju srpskog reprezentativnog vaterpola, a kamoli sa nečim što se zove obezbeđivanje vaterpola na najmanje dva olimpijska ciklusa.
O činjenici da Vaterpolo savez Srbije uspehe reprezentacije ne premira još od 2012. godine, o podatku koliko je plata najbolji svetski vaterpolo trener Dejan Savić dobio u poslednje dve-tri godine, o tome kakav je status najbolja svetska vaterpolo ekipa u istoriji ove igre imala kod sudija u Budimpešti i uošte unutar LEN i FINA, o tome koliki je jaz između saveza i struke ćemo jednom drugom prilikom. Za sve to krivci nisu ni igrači, ni Savić, ni njegov štab…Krivci su oni koji od Rija do Budimpešte nisu uradili ama baš ništa kako bi ovaj sport ne učinio korak napred nego barem ostao na onom nivou na kojem je bio pre godinu dana. A nije…
Zato je krajnje vreme da se neke stvari promene, da se najtrofejniji srpski klupski sport postavi na temelje koje zaslužuje, u protivnom igrači i struka sami neće više moći da se izbore i održe nas u svetskom vrhu.
Još sporta:
Počeo je pad! Novak posle decenije više nije u TOP 4!
Čelsi je ovo čekao! Na "Stamford" stigla zamena za Matića! (FOTO)
Posle Matića i Perišića Murinjo dovodi i najtraženijeg beka Evrope i kompletira svoj drim tim!
