Kolumna: Željko Vučković
Da li nas zaista mrzi učiteljica?
Davno su bili školski dani, ali cela situacija ne relaciji UEFA – Crvena zvezda i Partizan podseća me kad učiteljici kažeš da danas nisi spreman, pa za sledeći čas opet ne naučiš.
I onda, kad dobiješ „keca u dnevnik“ dođeš kući i kažeš: Ne mogu ja, mrzi me učiteljica....
Ako bismo bar malo isključili emocije onda je stvar jasna kao dan: Zvezda je u prethodnom periodu prošla kroz sve faze kazni, od opomena, preko upozorenja, manjih i većih novčanih kazni, do zatvaranja „severa“ i svakom ko se iole razume u problematiku zna da je sledeća – zatvaranje stadiona.
Sa druge strane, Partizan koji je već igrao pred praznim tribinama ovaj put bio je malo „namazaniji“, transparent „Nek je tvojoj majci hvala“ nije evidentno značio i podršku Ratku Mladiću, dok „Delije“ porukom: „Hiljadu doživotnih da su ti dali častan Srbin tebe slavi“ nisu ostavile prostor za manevrisanje. I ne samo to, nego se više puta tokom utakmice protiv BATE-a u Borisovu skandirali generalovo ime.
Naravno, jasno je da su u Nionu „jedva dočekali“ da im se Zvezda „namesti“ pa da supenduju stadion Rajko Mitić za meč protiv CSKA. Jasno je i da se drugačije gleda kada podršku Mladiću daju navijači ruskog Zenita (čitaj Gasprom). Više nego jasno je da nas „mrzi učiteljica“, ali ruku na srce, ni mi lekciju nismo naučili. Bar kad je u pitanju ova stroga „veštica“ pored table što drži dnevnik u rukama.
Da promenimo razred? Nije realno! Da promenimo školu? To još manje. Ova škola je baš ona u koju želimo da idemo. Pa šta ćemo? Jasno je, naravno. Da sednemo, „zagrejemo stolicu“ i „popravimo keca“.
E, baš me zanima kad izađemo da odgovaramo i sve lekcije znamo da li će učiteljica da nas mrzi..
P.S. Da ne bude zabune apsolutno mislim da je svaka reč na transparentu „Delija“ u Borisovu tačna. Ali, druga je to tema...
PIŠE: Željko Vučković
