Pre tačno 13 godina reprezentacija Jugoslavije predvođena selektorom Svetislavom Pešićem napravila je podvig u Indijanapolisu koji je ispisao nove stranice naše košarke, o kojima će generacije još dugo pričati.

NAJLEPŠI DAN KOJI SE NE ZABORAVLJA: 8. septembar i zlato u Indijanapolisu! (VIDEO)

12 igrača, ispostaviće se na kraju, 'zlatnih' bili su: Bodiroga, Koturović, Čabarkapa, Rakočević, Stojaković, Radmanović, Jarić, Drobnjak, Divac, Vujanić, Tomašević, Gurović.

Krenuli smo od grupe A u kojoj su se sa nama našle reprezentacije Španije, Angole i Kanade.

Očekivano, u prvom kolu protiv afričke ekipe slavili smo sa 113:63, a najefikasniji bio je Stojaković sa 13 poena, Radmanović sa 10 skokova i Jarić sa šest asistencija.

U drugom kolu, Španci su nas pobedili u finišu meča sa 71:69, uz dominaciju Paua Gasola koji je ubacio 25 poena, dok je kod nas Bodiroga postigao 16.

Treće kolo je bilo odlučujuće, a drugo mesto u grupi smo zagarantovali pobedom nad Kanadom od 87:71, gde je ponovo Stojaković bio glavni čovek na terenu sa 23 poena, 10 skokova i četiri asistencije.

Iz te grupe A prešlo se u drugu fazu, odnosno grupu E gde su se pored nas i Španaca za prolaz u četvrtfinale borili prejaki Portorikanci, Brazilci, Turci i Angola.

U prvom kolu krenulo je loše, jer je i pored velikih 26 poena koje je postigao košarkaš Sakramenta, Peđa Stojaković, naša selekcija poražena od Portorika zbog loše igre u poslednjoj deonici sa 85:83.

Svim kritičarima smo zapušili usta kada smo održali čas košarke Turskoj (110:78), i kao trećeplasirani zakazali duel sa favorizovanim Amerikancima, domaćinima takmičenja.

Petog septembra uradili smo ono što niko od nas nije očekivao. U sred SAD-a, gradu košarke Indijanapolisu, nadigrali smo "Drim tim" za koji su nastupali Pol Pirs, Redži Miler, Andre Miler, Džermejn O'Nil i ostali velikani.

Rezultat je bio 81:78, zahvaljujući slobodnim bacanjima Marka Jarića u poslednjim sekundama meča, nakon čega Amerikanci nisu iskoristili zadnji napad preko Andre Milera, koji je, na našu sreću promašio koš za produžetak.

Tada su ambicije porasle, i konačno se došlo do one prave forme, šampionske.

Veliko iznenađenje šampionata, Novi Zeland, nije uspeo sa svojim 'haka' plesom da zastraši tim Svetislava Pešića, pa su 'plavi' nešto lakše došli do finala rezultatom 89:78. Prava poslastica rezervisana je bila za Argentinu, koja je pobedila Nemačku sa 86:80.

A onda taj 8. septembar...Divac i Stojaković protiv Skole i Đinobilija.

Jako teška utakmica kako njima na parketu, tako i nama pored malih ekrana. Cela nacija je tu noć 'probdela' pored televizora čekajući da naša selekcija napravi jedan od najvećih uspeha jugoslovenske košarke.

Slabo je išlo to veče našem centru Vladu Divcu koji je do poslednjih sedam sekundi meča imao samo tri ubačena poena. Ukrao je loptu na centru igrališta pri rezultatu 75:75, potom bio fauliran i imao šansu za titulu, međutim, promašio je oba bacanja.

Argentinci su poslednjih pet sekundi iskoristili za napad iz kojeg nisu uspeli da poentiraju, pa se ušlo u produžetke.

Onda ono najbitnije! Hladna glava, spremne ruke za šut i mnogo deblji živci presudili su da tu noć Jugoslavija umesto Argentine postane šampion sveta. Ušlo se u produžetke, a ostalo je istorija...